Форме владавине

From Rival Regions Wiki
Revision as of 04:04, 17 January 2020 by Luka.95 (talk | contribs)
(diff) ← Older revision | Latest revision (diff) | Newer revision → (diff)
Jump to: navigation, search
Other languages:
العربية • ‎azərbaycanca • ‎Čeština • ‎Deutsch • ‎English • ‎Español • ‎français • ‎Հայերեն • ‎Bahasa Indonesia • ‎Italiano • ‎qazaqşa (latın)‎ • ‎Lietuvių • ‎Polski • ‎Português • ‎Português do Brasil • ‎Română • ‎Русский • ‎slovenčina • ‎Shqip • ‎српски / srpski • ‎Türkçe • ‎Українська

Форма владавине дефинише карактеристике управљања, начин вршења власти. У свим облицима власти постоје позиције као [Leader/sr|вођа] (или диктатор), [Ministers/sr|министар економије] (економски саветник за време диктатуре). Четири од пет облика власти имају парламент и положај [Ministers/sr|министра спољних послова].

Различите форме владавине на мапи

Парламентарна република

Парламентарна република – основна форма владавине. Сва моћ се налази у рукама парламента

Председничка република

Председничка република настаје након председничких избора у новоформираној држави.

Каракреристике:

Dominant-party

Доминантно-једнопартијски систем – облик уређења са само једном странком у парламентуt, која је добил највише гласова на изборима.

У овом случају избори се понављају као и обично, једном у 5 дана.

За прелазак на овај облик власти мора се донети посебан закон и тај закон мора имати најмање 80% позитивних гласова.
Овај закон може се усвојити само у року од 31 дан након оснивања државе.

Диктатура

Диктатура – обик владавине где сва моћ припада вођи државе. Као у доминантно-једнопартијском систему потребно је 80% главона у парламенту да би закон прошао. Закон се може донети најраније 31. дан од формирања државе, и може се поставити само у председничкој републици. Могуће да је ставити на гласање само једном по тренутном саставу парламента. За повратак са диктатуре на демократију, потребно је да диктатор само одобри тај закон, или да буде срушен у револуцији у било ком државном региону.

Држава ће такође постати председничка република у случају да њен главни град буде заробљен у рату.

Карактеристике:

  • Нема избора.
  • Сва моћ припада диктатору.
  • Закони се усвајају тренутно.
  • Диктатор има економског саветника, који може да доноси економске законе: истраживање ресурса, постављање пореза, изградња грађевине, итд. Не постоји позиције министра спољних послова.

Једнопартијски систем

Једнопартијски систем – облика државног уређања мешовитих карактеристика, чије увођење са диктатуре доноси диктатор лично. Представља обика владавине где одлучује само једна странке:Странка диктатора.

Карактеристике:

  • Тренутна трансформације са диктатуре, и назад на њу.
  • Једна странка у парламенту.
  • Диктатор може тренутно да усваја законе, али само оне које је он поставио.
  • Избори не постоје.
  • Не постоји министар спољних послова.

Монархија извршне власти

Монархија извршне власти – Облик владавине мешовитог карактера. Одлука о промени уређења са диктатуре на монархију извршне власти доноси диктатор лично, као и код једнопартијског система. У овом државном уређењу, парламент има саветодавну улогу

Карактеристике:

  • Сви гласови за тренутне предлоге закона у парламенту биће уклоњени када диктатор укине извршну монархију и пребаци државни систем натраг у диктатуру.
  • Непосредни прелаз из диктатуре и назад у диктатуру.
  • Парламентарни избори.
  • Диктатор може одмах да донесе своје законе, али не и законе других.
  • Парламент може да издаје законе,, али могу да се донесу само ако је за то гласао диктатор или економски саветник.
  • Нема министра спољних послова.